Urban Life hrana za pse

U današnje vreme je teško otvoriti časopis, gledati TV, slušati radio ili surfovati internetom, a ne naići na reč STRES koja vam "skače" u lice.

Slično tome, koliko često mi sami pominjemo stres kao uzrok raznih zdravstvenih problema ili neobičnog ponašanja?

Kako stoji stvar kada su u pitanju psi? Oni dele sa nama sve, prema tome, da li su i oni "pod stresom" kao mi?

Šta je zapravo svrha stresa, ako tako nešto postoji uopšte?

Ovaj pojam je prvi put upotrebljen početkom XX veka kako bi opisao faktore koji remete ravnotežu određene osobe. Austrougarski doktor medicine i hemije, Hans Selye je bio jedan od prvih naučnika koji su izučavali ono što je on nazvao "stresom", kao reakciju na različite faktore, štetne supstance ili "stresore".

Prema njegovom mišljenju, stres je "nespecifična reakcija tela na bilo koji zahtev koji mu se zada". Generalno, cilj prirode je da sve drži u ravnoteži. Ovo se zove homeostaza. Reč potiče od grčkog "homeo" što znači "slično", i "stasis" što znači "stabilno". Definisana je sposobnošću tela ili ćelije da traži i održava stanje ravnoteže kada se suočava sa spoljnim promenama.

Ovo može zvučati složeno ali zapravo nije. Uzmimo za primer vašeg psa: održavanje telesne temperature ili telesna homeostaza. Različiti mehanizmi se automatski aktiviraju kako bi psa držali u normalnom rasponu temperature, poput drhtanja kada je hladno, i dahtanja kada je vruće. Ovo nisu svesne radnje. One su pokretane i regulisane od stane nekoliko nezavisnih mehanizama.

DA ZAKLJUČIMO

Stres je reakcija tela na bilo koji nadražaj koji remeti njegovu ravnotežu i kao takav je neophodna reakcija radi preživljavanja. On dakle nije uvek loša stvar: stres kada vidite autobus koji ide na vas će izazvati refleks koji će dovesti do trenutne akcije izbegavanja kako ne biste bili pregaženi! Problem je što stres ume da bude prejak, i počinje da ima negativne posledice ako se istovremeno aktivira previše stresora, ili kada ne funkcionišu kontrolni mehanizmi koji treba da zaustave reakcije na stres. Hronični stres je dokazani faktor u razvoju ili pogoršavanju brojnih zdravstvenih stanja. Ovo naročito važi za mlade, bolesne ili starije jedinke. Hronični stres utiče na imuni sistem, apetit, zarastanje rana, mentalno stanje, rast, pamćenje pa čak (iako još nije dokazano kod pasa) na taloženje abdominalne masnoće!

ŠTA SE DOGAĐA U SLUČAJEVIMA STRESA

Stres ima uticaj na fizičko, mentalno i društveno zdravlje, a to uključuje i pse! Posledice se vide kroz fizičke i fiziološke promen, kao i promene u ponašanju. Bilo koji nadržaj koji izaziva "stres" će izazvati ili trenutnu ili odloženu reakciju. Trenutna reakcija (akutni stres), izaziva oslobađanje adrenalina čije su posledice intuitivno poznate: brže disanje, ubrzan puls, raširene zenice. Ovo omogućava "bori se ili beži" reakciju koja je ključna za samoodržanje. Sporija reakcija se aktivira kao posledica produženog, ponovljenog ili hroničnog stresa. Hormon koji nastaje pri takvim nadržajima se zove kortizol, indikator stresa koji se može izmeriti u krvi, urinu ili pljuvački.

KOJE SU POSLEDICE STRESA?

Svaki pas je drugačiji i reagovaće na stres na svoj način. Neki će biti uspešni ali mnogi će razviti anksioznost, strah ili nervozu. Jedna stvar je sigurna, bolje je izbegavati stres kada god je to moguće. Kako se kaže, MALO PO MALO! Hrana Royal Canin Urban life pomaže vašem psu da se lakše suočava sa svakodnevnim stresom koji donosi život u gradu.

================================