Po čemu se razlikuju pas i mačka?

Stvarno, koje su razlike između pasa i mačaka?

Zašto su mačke često zadovoljne da budu ostavljene na miru satima, dok psi neprekidno traže vašu ukućana? Evo nekih korisnih saveta koji mogu pomoći da bolje razumete razlike između mačaka i pasa kao kućnih ljubimaca. 

Takođe, ovaj tekst vam može pomoći ukoliko još niste odlučili da li želite mačku ili psa za kućnog ljubimca!

Ponašanje

Važno je, kada u početku pokušate da razumete ove kućne ljubimce, da uzmete u obzir njihovu prirodnu životnu sredinu. Mačka je po prirodi usamljeni lovac koji uhodi svoj plen, često sama, bez pomoći čopora koji joj čuva leđa. Logično, odnos mačke sa okolinom je mnogo razvijeniji nego njena potreba za odnosom sa drugim mačkama ili drugim bićima. To mačku u krajnjoj liniji čini samostalnijim kućnim ljubimcem.

Pas sa druge strane je životinja čopora, navikla da živi u divljini kao deo veće grupe. To znači da će se pas lakše prilagođavati promenama u njegovoj okolini, dok god je njegov čopor, sa kojim se oseća najprijatnije, uvek u njegovoj blizini. Urođena psihologija čopora kod psa znači da je njega lakše obučavati nego mačku, jer on traži pažnju članova svoje grupe, konkretno - vođe čopora. 

Po čemu se razlikuju pas i mačka?

Fizičke osobine

Mačka, usamljeni, skriveni lovac, će prirodno biti drugačije građena od psa - lovca u čoporu. Mačke zbog njihove instinktivne želje da nečujno prate plen, koji napadaju tek kada se prišunjaju, su obično vitkije građene, sa izduženim mišićima namenjenim skakanju i grabljenju iznenađenog plena. Njihova građa je primarno prilagođena uhođenju i spretnosti, žrtvujući golu silu i atletsku izdržljivost koja krasi psa. 

Pas, sa druge strane, je građen sa daleko manje “brige” o šunjanju i spretnosti. U divljini, pas bi se oslonio na sposobnost da stigne svoj plen u dužoj trci, pre nego na šunjanje i iznenađenje koje mačka koristi da bi došla do hrane. Generacija za generacijom, ove metode lova su od psa napravile izdržljivog predatora, koji je u stanju da nadtrči svaku vrstu plena u prirodi.

Po čemu se razlikuju pas i mačka?

Ishrana

Istorijat pasa i mačaka je takođe uticao na njihovu ishranu. Mačka je, na primer, potpuni mesožder, bez izuzetka. Masno meso bilo je glavni način preživljavanja mačke u divljini, i one su se vekovima, oslanjale na proteinski bogat mesni obrok kako bi održavale vrhunsku kondiciju. Mačke takođe moraju češće da jedu nego psi, mada manje količine u svakom obroku.

Za razliku od mačke, pas je svaštojed. Poput ljudi, pas može preživljavati i na biljnoj i na mesnoj ishrani. U teškim situacijama preživljavanja, psi su čak uspevali da se održe u životu isključivo na vegetarijanskoj hrani, iako bi im sigurno mesni proteini više prijali kako bi im organizam efikasnije radio. Psi mogu da jedu dosta ređe od mačaka, iako u većim obrocima, nastavljajući aktivnosti, sporo vareći hranu i koristeći kalorije iz velikog obroka tokom celog dana. Ukoliko je potrebno, psi su čak u stanju da za kratko vreme upotrebe svoje masne naslage za proizvodnju energije.

Po čemu se razlikuju pas i mačka?

Druge razlike

Mačka ima kandže koje se uvlače, što joj omogućava da ih čuva oštrim i smrtonosnim za opasne situacije. Pas sa druge strane kandže stalno troši prilikom hodanja, tako da su obično tupe. 

Telo mačke je prilagođeno penjanju i skakanju, što joj omogućava da juri plen (ili veverice i ptice) uz drveće i po drugim visokim objektima. Pas je građen da boravi na zemlji, i nije u stanju da skače i da se penje ni blizu tako spretno kao mačka.

Mačka obično sama nauči higijenska pravila uz pomoć mačjeg toaleta, instinktivno radeći vaš deo posla. Nasuprot tome, pas mora biti naučen, dok je štene, o tome gde i kada je u redu da se vrši nužda, a taj proces može zahtevati puno i vremena i truda.

Kada odraste, mačka će imati 30 zuba. Odrasli pas ima 42. 

Mačka vari i metaboliše određene lekove drugačije od psa, ili čoveka, što neke lekove čini otrovnim za mačke iako su savršeno bezbedni za ljude i pse.

Mačka obično ima daleko bolje pamćenje od psa. Mačke mogu pamtiti stvari i do 16 sati, dok je kod psa to u rangu do 5 minuta.

 

Izvor teksta: 

Banfield Pet Hospital