Krpelji

Krpelji nisu insekti, ali pripadaju porodici paukova. Suviše mali da bi se mogao videti, krpelj se uhvati za životinju i hrani se krvlju sve dok ne nabubri od krvi. Krpelji svojim prisustvom izazivaju direktne probleme vašem ljubimcu kao što je lokalna iritacija i infekcija. Svi životni stadijumi krpelja prenose bolesti i tada izazivaju ozbiljne zdravstvene probleme i ljubimcima i ljudima.

Premda ih ima veliki broj vrsta, za kućne ljubimce su opasne samo neke, a među njima one iz rodova Rypicephalus, Dermacentor i Ixodes. Veoma česta bolest naših pasa je piroplazmoza (babezioza).

Krpelji uglavnom nastanjuju visoku travu, grmlje, živice ili pak pukotine starih zidova, a često ih ima i u vašem dvorištu, parkovima ili jarcima.

"Sezona krpelja“

Nekad se podrazumevalo da je "sezona krpelja" u proleće i jesen. Međutim, krpelji mogu ostati problem i preko leta što zavisi od vremenskih uslova.

Životni ciklus krpelja

Prosečni životni ciklus krpelja varira od nekoliko meseci do dve godine. Krpelji su najaktivniji u proleće i jesen. Ukoliko ne nađe domaćina do jeseni, krpelj se povlači na skrovito mesto  gde miruje do proleća.  Krpelji mogu preživeti i razdoblje od 2 godine bez ikakvog hranjenja!

Svaki razvojni stadijum krpelja zavisi od obroka krvi, što uslovljava metamorfozu u sledeći stadijum.

Jaje

Ženke polažu jaja na pogodna mesta poput opalog lišća ili u pukotinama. Iz jaja larve izlaze za dve nedelje. Odrasle ženke nekih vrsta krpelja mogu položiti čak i po 100 jaja odjednom; ostale vrste polažu 3.000 do 6.000 jaja godišnje.

Larva

Nakon što se izlegu, larve se penju na travu ili grmlje gde dočekuju svoje žrtve i prvi obrok krvi. Ukoliko vi ili vaš ljubimac prolazite pored larve, one se zakače i puze do područja na koži gde će nastaviti s hranjenjem.

Nimfa

Poslije svojeg prvog obroka krvi, larva prelazi u nimfu koja se otpušta i pronalazi sledećeg domaćina. Kako su nimfe vrlo male, teško se otkrivaju, i time povećavaju mogućnost prenošenja bolesti.

Odrasli krpelj

Nimfa pada na tlo i preobražava se u odraslog krpelja. Ponovo, može proći i godinu dana pre nego odrasli krpelj pronađe svog novog domaćina. Odrasle se ženke hrane od 8 do 12 dana, povećavajući svoju težinu do 100 puta. Još dok se nalazi na domaćinu, ženka će se pariti, otpasti i položiti jaja na skrovitom mestu i tako se životni ciklus ponavlja.

FRONTLINE® je jedini proizvod koji ubija krpelje na psima i mačkama u svim stadijumima njihovog razvoja. Jednostavna, mesečna primena FRONTLINE®-a osigurava kontinuiranu zaštitu od krpelja.

Na koji način krpelji utiču na ljubimce

Krpelji se nalaze na drugom mestu (poslije komaraca) kao prenosnici zaraznih bolesti na ljude i životinje. Ukoliko se na vašeg ljubimca zakačio krpelj, rezultat može biti fatalan. Ako ste bili na područjima gde su krpelji problem, a vaš se ljubimac razboli, svakako to napomenite svom veterinaru.

• Znaci upozorenja
  Što ranije utvrdite da je vašeg ljubimca ugrizao krpelj, to bolje. Slede znaci upozorenja na koje trebate obratiti pažnju.
• Problemi s buvama
  Vaš se ljubimac može razboleti na više načina nakon što ga je ugrizao krpelj.
• Preventiva
  Naučite kako sprečiti krpelje da se zakače na vašeg ljubimca.

Znaci upozorenja

Sledeći znaci upozorenja pokazuju da li je krpelj ugrizao vašeg ljubimca:

• Temperatura
• Šepavost
• Gubitak apetita
• Iznenadni bolovi u nogama ili telu
• Artritis ili oteklina na zglobovima
• Letargija ili depresija

Ukoliko primetite bilo koji od znakova upozorenja, posavetujte se sa vašim veterinarom. Vašeg ljubimca možete osloboditi i zaštititi od buva redovnom primenom FRONTLINE-a.

Bolesti koje prenose krpelji

Krpelji spadaju u grinje, a ne u insekte i posebno zbog vektorske [prenosne] uloge se smatraju izuzetno opasnima. Iako ih ima veliki broj vrsta, za kućne ljubimce su opasne samo neke, a među njima one iz rodova Rypicephalus, Dermacentor, Ixodes.

Životni ciklus krpelja je veoma složen. Kako bi dostigli potpunu zrelost zahtijevaju posebne klimatske uslove povišene temperature i visoke vlažnosti, što objašnjava sezonsku pojavu u proleće, rano leto ili jesen. Krpelji uglavnom nastanjuju visoku travu, grmlje, živice ili pukotine starih zidova. Poput buva i odrasli krpelji se hrane životinjskom krvlju. Uzimanjem krvi krpelji mogu narasti čak 10 puta više od prirodne veličine. Nakon parenja i poslednjeg obroka, ženka se otpušta, pada na tlo gde na skrovitu mestu polaže jaja.

Za razliku od buva, koje se hrane na jednom domaćinu, krpelji nisu stalni ektoparziti, pa tokom svog razvoja koriste dva ili tri različita domaćina. Suzbijanje krpelja je veoma teško izvesti naročito zbog toga što se niži razvojni oblici uglavnom hrane na divljim životinjama poput gmizavaca i glodara.

Krpelji mogu izazvati probleme hvatajući se na vašeg ljubimca i na taj način prenoseći bolesti.

Kad se krpelj zakači za vašeg ljubimca, može izazvati direktne tegobe:

• iritacija
• lokalna infekcija
• upala
• preosetljivost na ugriz krpelja (alergija)

Indirektne smetnje od ugriza krpelja:

Poznato je da krpelji prenose brojne bolesti na kućne ljubimce i čoveka. Kod nas je ipak najznačajnija piroplazmoza koja u niz navrata, ukoliko se ne leči može dovesti i do smrtnog ishoda.

Bolesti koje krpelji prenose na mačke su retke, međutim počinju se javljati u dijagnostici na području Europe.

Osim piroplazmoze, na području južne Europe krpelji prenose i uzročnike erlihioze pasa (Erlichia canis) i uzročnike lajmske bolesti (Borrelia burgdoferi).

• Lajmska bolest (Borrelia burgdoferi)
  To je bakterijska infekcija koja se prenosi putem jelenskog krpelja. Simptomi: šepanje, povišena temperatura, gubitak apetita, umor i abnormalno povećanje limfnih čvorova. Često se leči antibioticima.
• Erlihioza (Ehrlichia phagocytophila)
  Infekcijska bolest krvi koja napada bela krvna zrnca i slabi imuni sustav. Simptomi: temperatura, depresija, kap, meningitis, šepanje i natečenost zglobova, gubitak težine i apetita. Leči se antibioticima.

Ukoliko putujete kroz Europu s vašim ljubimcem, morate znati da postoji nekoliko vrsta krpelja koji, osim gore navedenih bolesti, mogu ozbiljno ugroziti zdravlje životinje:

• Babezioza (Babesia canis)
  Kod pasa se mogu javiti simptomi kao što su: temperatura, gubitak apetita i pogoršanje opšteg zdravstvenog stanja. Nakon simptoma letargije i gubitka apetita, može nastupiti šok, koma ili smrt, za manje od jednog dana. Za ranog otkrivanja bolesti može se primijeniti više načina lečenja, a kod kasnijeg stadijuma bolesti, može biti potrebna i transfuzija krvi.
• Erlihioza (Ehrlichia canis)
  To je infekcijska bolest krvi koja napada bela krvna zrnca i slabi imuni sistem. Simptomi: temperatura, depresija, gubitak težine i apetita, umor i poremećaji krvarenja. Leči se antibioticima.

Redovnom primenom FRONTLINE-a, možete smanjiti rizik od navedenih problema koje izazivaju krpelji.

Ukoliko primetite bilo koji od navedenih tegoba, posavetujte se sa vašim veterinarom.

Preventiva

FRONTLINE® će ubiti krpelje na vašem ljubimcu i sprečiti ponavljanje infestacije buvama.

Primena FRONTLINE® -a je jednostavna i visoko efikasna. FRONTLINE® se uspešno koristi u mnogim zemljama na više miliona kućnih ljubimaca. U stvari FRONTLINE® je jedini proizvod za pse i mačke koji ubija krpelje i štiti od njihove ponovne infestacije.

FRONTLINE SPRAY i SPOT ON:

• Ubija krpelje kod pasa i mačaka u roku od 24 do 48 sati
• Smanjuje rizik prenošenja bolesti
• Deluje na uništavanje krpelja do mesec dana
• Potpuno je efikasan čak i posle kupanja ili plivanja
• Nije repelentan protiv krpelja (krpelji se mogu zakačiti za životinju, međutim, još dok su na životinji uginu u roku od 24 do 48 sati)

Kad uginu, krpelji obično otpadnu s životinje ili se mogu odstraniti laganim izvlačenjem (preporučljivo je koristiti pincetu i izvlačiti okrećući krpelja)

Uz korišćenje FRONTLINE®-a, preporučuju se sledeći koraci pri sprečavanju infestacije krpeljima:

• Vrtlarenje - možete odstraniti staništa krpelja tako što ćete redovno kositi travu, čistiti otpale grane i lišće, te šišati grmlje.
• Izbegavanje visoke trave ili grmlja - ne vodite svog ljubimca blizu tih potencijalnih staništa krpelja.
• Pregledajte svog ljubimca - svakodnevno proveravajte ima li vaš ljubimac krpelja. Premda se krpelji najviše vole prihvatiti na područje glave, vrata i šapa, proverite celo telo.